Конференцију је отворила председница Народне Скупштине Републике Србије, која је најавила усвајање новог Закона о родној равноправности, које се у републичком парламенту очекује до краја 2018. године, а којим се предвиђа већа заступљеност жена у Народној скупштини, званичним делегацијама које ће представљати државу Србију на билатералном и мултилатералном нивоу, као и у управљачким одборима великих система.
Испред Програма за развој Уједињених нација говорила је Стелиана Недера, заменица сталне представнице UNDP у Србији, која се осврнула на значај жена у креирању боље будућности, те тако и у области заштите животне средине и очувања ресурса. Она је указала на чињеницу да је новим Стратешким планом за период 2018-2021 УНДП предвидео већи фокус на питањима родне равноправности. Недера је напоменула да су за спречавање родно заснованог насиља кључне институције и њихов системски одговор на такве појаве, а парламент као врховно законодавно тело у држави један од кључних партнера у превенцији насиља.
Урсула Лојбли, директорка Швајцарске канцеларије за сарадњу у Србији, указала је на то да је родна равноправност једна од приоритетних тема швајцарске билатералне сарадње у Србији али и глобално. У контексту Агенде одрживог развоја, односно, циља број 5, односно, родна равноправност и оснаживање свих жена у девојчица, Швајцарска у Србији у области економског развоја подржава оснаживање женског предузетништва и повећање запошљивости жена, посебно међу рањивим групама. Она је истакла подршку коју Швајцарска пружа Женској парламентарној мрежи која, по њеним речима, има значајну улогу и креирању политичког живота.
Конференција, која је окупила више од 450 одборница из 90 јединица локалне самоуправе, била је конципирана кроз три панела, од којих је трећи био организован кроз три радне групе. Учеснице су кроз три панела имале прилику да дискутују и предлажу наредне кораке за повећање политичког учешћа жена у областима које се тичу остваривања Циљева одрживог развоја Уједињених нација, дигитализације и климатских промена.
Први панел, којим је председавала Стефана Миладиновић, народна посланица и чланица Женске парламентарне мреже био је посвећен ефектима које процес дигитализације има на равноправност полова у Србији. Разговарало се о бенефитима целокупног процеса дигитализације који спроводи Влада Републике Србије, позитивним последицама процеса на грађане и економију и место родне равноправности у овој области. Панелисткиње су биле Јелена Ружичић, консултант УНДП-а и Татјана Матић, државна секретарка за телекомуникације, која је, између осталог, истакла да су за будуће послове које доноси дигитализација неопходне напредне дигиталне вештине и дигиталне компетенције те да жене не смеју бити мањина на тим пословима. Уколико се жене не прикључе том тренду, рекла је Матић, читаву цивилизацију ће вући уназад.
У оквиру другог панела под називом „Климатске промене и родна равноправност“, а који je модериралa народна посланица Нада Лазић, разговарало се о директним и индиректним последицама које климатске промене на глобалном и националном планом остављају на плану родне равноправности. Њихове саговорнице за скупштинском говорницом биле су професорка Ана Вуковић са Пољопривредног факултета у Београду и Даринка Радивојевић испред Министарства за заштите животне средине.
Трећи панел под називом „Циљеви одрживог развоја: родна равноправност и значај за жене у Србији“ био је организован кроз рад у групама у оквиру следећих тема: „Дискриминација жена у радним односима, насиље над женама“, „Ефекти спровођења Закона о спречавању насиља у породици“ и „Партиципација жена у политичком, економском и јавном животу“.
У раду прве посланичке радне групе учествовале су Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности и Гордана Стевановић, заменица Заштитника грађана, док је модераторка била Марија Јањушевић, народна посланица.
У раду друге радне групе која се бавила питањем родно заснованог насиља учестовале су Стана Пантелић, Шефица одсека за превенцију насиља у породици Министарства унутрашњих послова, Ивана Славнић, саветница у Одељењу за спречавање насиља у породици Министарства правде, и Татјана Стевановић, заменица јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Нишу. Радну групу отворила је Гордана Чомић, народна посланица, која се осврнула на значај и ефекте које је донео Закон о спречавању насиља у породици као и начин његовог доношења. Она је рекла да је овај закон донет уз напоре Женске парламентарне мреже и да представља пример закона који је ознака да су посланице разумеле шта је то општи интерес. Он је такође, истакла је Чомић, један од ретких закона чија се примена непрестано прати и донет је тако да су сви релевантни актери разумели зашто је потребно да такав правни акт буде донет – да би, како је изјавила, легализовали стање да је насиља неприхватљиво у друштву. Модераторка друге радне групе била је народна посланица Дубравка Филиповски.
Трећу радну групу модерирала је Наташа Михјаловић, председница Женске парламентарне мреже, док су у њеном раду групе учествовале Александра Томић, народна посланица, Славица Ђукић Дејановић, Министарка без портфеља задужена за спровођење Циљева одрживог развоја, Саша Милер, руководитељка Одељења за добро управљање Швајцарске агенција за развој и сарадњу, Стана Божовић, државна секретарка за родну равноправност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сања Поповић Пантић, председница Удружења пословних жена Србије и Амел Дероу, чланица Народне скупштине Алжира, потпредседница Комитета за пољопривреду, рибарство и заштиту животне средине и чланица Комитета за финансије.
Учесницима конференције представљена је и Женска политичка мрежа Црне Горе.
Шеста конференција Женске парламентарне мреже организована је у оквиру пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине“, који финансира Швајцарска агенција за развој и сарадњу (SDC), a имплементира Програм за развој Уједињених Нација (УНДП). Подршку конференцију пружила је и Мисије ОЕБС-а.